Vrt uživanja ili prokleta avlija
Vrt uživanja ili prokleta avlija
Instalacija se sastoji od najlona sa otpadom koji okružuje manje parče zemlje sa zasađenom pšenicom. Zemlja je oivičena bodljikavom žicom sa električnom pastiricom i nadzornom kamerom. U uglu je stolica i radni sto sa kompjuterom koji prikazuje snimak sa kamere. U galeriji se čuje frekvencija planete Zemlje (OM).
’’Vrt uživanja ili prokleta avlija’’ je prikaz jedne distopije ka kojoj svet već hrli, suočavajući se sa prvim znacima klimatskih promena, dok katastrofalne posledice tek čekaju čovečanstvo u vrlo bliskoj budućnosti. Dok se bavi pitanjima ekologije, ovaj projekat zadire i u surove društvene odnose.
Triptih ‘’Eko-finansijska segregacija’’ baziran je na narativu koji govori o vremenu nakon klimatskih promena i pošasti korone. Ove dve pojave se povezuju kao one kojima se manipuliše zarad kapitala i moći. Da bi ljudska bića postala otpornija ili kao izgovor za uspostavljanje novog društvenog poretka i trajnu genetsku promenu kojom će ljudi i fizički početi da se razlikuju, ukrštaju se sa životinjama: najbogatiji sa veprovima; stalež koji opslužuje bogate sa pacovima; a najsiromašniji sloj sa bubašvabama. Ljudi-divlje svinje se na crtežima nalaze na zlatnoj podlozi koja simboliše njihovu ekonomsku nadmoć, ljudi-pacovi koji za njih rade su na manje vrednoj bakarnoj podlozi, dok su ljudi-bubašvabe na crvenoj, jer oni ne poseduju ništa materijalno, osim sopstvenog tela, odnosno krvi. Crtež ‘’Dezinsekcija’’ govori o surovom eliminisanju onih koji su višak. ‘’Deratizacija’’ prikazuje redukovanje vojnika, ljudi-pacova. Iako bliži eliti od ljudi-bubašvaba, lako su zamenljivi ukoliko iz bilo kog razloga moćnici odluče da ih ’’ukinu’’. ’’Hoarder King’’ je prikaz gramzive post-komnzumerističke finansijske elite koja pohlepno grabi sve do čega može da se domogne pretvorivši se u ’’hoardera’’, kolekcionara đubreta.
Zagađena zemlja je predstavljena otpadom, dok deo sa pšenicom i okružen električnom ogradom i sa nadzornom kamerom, upućuje na nove društvene podele i borbe oko preostalih, strogo čuvanih resursa i teritorija adekvatnih za život. Prema Slavoju Žižeku, oni koji su suštinski odgovorni za stvaranje devastiranog i zagađenog sveta, beže od svega lošeg što su napravili, živeći u ograđenim zajednicama, hraneći se organskim proizvodima i provodeći odmore u rezervatima prirode.
Puštajući, kao deo instalacije, zvuke prirode i frekvenciju Zemlje, tzv. OM, naglašava se da je hiperpotrošačko društvo, u svojoj poslednjoj fazi, prešlo sa kupovine proizvoda na kupovinu mladosti lepote, zdravlja i duhovnosti.
