Nova segregacija

nova Segregacija

Corona game, 2′ 47”, 2020

 

Nova segregacija

„Nova segregacija“ je serija slika koja se bavi temama posthumanizma, genetskog inženjeringa i uništavanja prirodnog sveta. To je prikaz izmišljene distopijske budućnosti sa drastičnim i zastrašujućim društvenim angažmanima čiji su junaci posthumane figure, tačnije transgenična ljudska bića ukrštena sa životinjama. Ovi novonastali post-biološki subjekti brišu granice između prirode i tehnologije, čoveka i mašine. Iako fantazijska, takva slika sveta nije potpuno nemoguća a zasnovana je na stvarnim problemima i realnim društvenim odnosima. Pružajući uvid u to čemu bi ljudi mogli težiti, ova naučno-fantastična saga skreće pažnju na važna pitanja sa kojima će se čovečanstvo uskoro suočiti i dovodi u pitanje same granice ljudskosti.

Radove je moguće postaviti u jedan hronološki niz jer na taj način grade priču. Narativ transformisan u medij uljanog slikarstva tako konstruiše izmišljeni tok istorije.

Svet razoren zagađenjem i pandemijama, kulminira sprovođenjem biopolitičke moći nad životima građana i usponom genetski modifikovanog čovečanstva. Radi opstanka u ovim novim uslovima, ili kao izgovor za uspostavljanje novog društvenog poretka i trajnu genetsku promenu kojom će ljudi i fizički početi da se razlikuju, ljudska bića se, kao što prikazuje triptih ’’Segregacija’’, ukrštaju sa tri najotpornije životinje: najbogatiji sa veprovima, stalež koji opslužuje bogate sa pacovima, a najsiromašniji sloj sa bubašvabama. Životinje su ovde izabrane simbolički, pa tako divlja svinja aludira na Orvelovu ’’Životinjsku farmu’’ jer svinje, kao najinteligentnije i najsličnije čoveku, upravljaju svetom.  Srednji stalež, pacovi, malo su udaljeniji od ljudi po svojoj genetici, dok je najsiromašniji sloj bubašvaba skoro potpuno izgubio svoju ljudskost, ali sa druge strane je najprilagodljiviji i najotporniji. Sve tri vrste smatraju se štetočinama.

Ovaj novi svetski poredak stvara okrutne odnose među novonastalim društvenim klasama. U nastavku triptiha radovi prikazuju potpuni gubitak empatije u scenama koje prethode nasilju ili onim gde je nasilje već izvršeno. Slike zlostavljanja i ubistava prati nekoliko slika na kojima se vidi otpor segregaciji kroz zabranjene ljubavne odnose između jedinki različitih vrsta. Ljubav je ta koja ne poznaje granice, i upravo ona predstavlja subverzivni element novom društvenom raslojavanju.

 

 

 

 

 

 

 

EnglishSerbia