Organic

Projekat ’’ORGANic’’ na ironičan način obrađuje, danas dosta popularnu temu ekologije. Činjenica je da ljudsko delovanje ugrožava prirodu i da je nemilosrdni kapitalistički imperativ ozbiljna pretnja čitavom ekosistemu ali ovaj projekat glavni uzrok problema ne vidi samo u uništavanju prirode. Primarni problem ogleda se u društvenim odnosima i klasnim nejednakostima. Resursi planete se sve više smanjuju a kako iz današnje perspektive izgleda, blagodeti prirode će u budućnosti biti dostupne isključivo bogatima. Prema Žižeku , obični potrošači nisu ti koji uništavaju okolinu. Zato oni koji su suštinski odgovorni za stvaranje devastiranog i zagađenog sveta, beže od svega lošeg što su napravili, živeći u ograđenim zajednicama, hraneći se organskim proizvodima i provodeći odmore u rezervatima prirode[1].

Napredak nauke i tehnologije koji donosi fantastična dostignuća dovodi nas i do toga da se zapitamo da li će baš svi od toga imati korist. Slike predstavljaju genetskim inženjeringom ukrštene ljude, životinje i biljke. Preko njihovih grbača, tj. na leđima ovih humanih ili animalnih himera rastu biljke. Životinjsko kao i ljudsko telo postaju tlo i đubrivo za uzgajanje sve dragocenijih biljaka.

Iako na prvi pogled kontradiktorno, ubrzano uništavanje prirode vodi sve široj i većoj ekološkoj svesti, kao i razvoju novog, posthumanog pogleda na svet. Ova post-antropocentrična vizura, ne sagledava čoveka kao hijerarhijski najviše i najbitnije biće na planeti, već jednako uvažava svet flore i faune. Ljudi počinju da se udaljavaju od svoje ljudskosti, što se ogleda u subkulturama gde se preuzimaju uloge životinja. U igrama dominacije najčešće se koristi pseći identitet, dok u okviru subkulture furry fandom ljudi preuzimaju životinjski izgled, noseći kostime odabranih životinja, ali zadržavaju ljudske karakteristike. Sa razvojem genetskog inženjeringa u budućnosti, furry fandom može prerasti od subkulture u nove transgenične, posthumane vrste koje spajaju ljude, životinje i biljke.

[1] Slavoj Žižek, U odbranu izgubljenih stvari, Akademska knjiga, Novi Sad, 2011.