O nacionalnom identitetu
O nacionalnom identitetu
Sedam ikona
‘’Sedam ikona’’ je instalacija gde je sedam ikona poređano ispod kandila a svaka od njih predstavlja jedan smrtni greh. Ovaj rad nije kritika religije već crkve kao institucije koja je u ime vere, činila strašne zločine tokom istorije. Lažni moral, bilo da je u pitanju bogata i moćna katolička crkva koja propoveda skromnost ili razvrat sveštenika dok propovedaju čednost, predstvljen je kroz likove plastičnih lutkaka, Kenova i Barbika umesto likova Hrista, bogoriodice i svetaca.
Velika blagoslovena Srbija
‘’Velika blagoslovena Srbija’’ je rad koji parodira pitanja vezana za nacionalizam i veličanje srpstva. ‘’Pieta’’ predstavlja bogorodicu sa mrtvim četnikom, ‘’Srbija do Tokija’’ umesto goluba sa maslinovom grančicom mira, ima orla sa cvetom maka, a ‘’S verom u Boga’’ slikovito prikazuje lažni moral kako same crkve tako i njenih vernika. Ovim radom patriotizam nije predmet ismevanja. ‘’Velika blagoslovena Srbija’’ kritikuje ksenofobiju, nasilje i kriminal.
Apologija turbo folka
Turbo folk apologia, 19′ 5”, 2009
Ovaj video radjen je u formi TV emisije iz paralelnog univerzuma nazvane Planetarni trend, dok epizoda nosi ironični naziv ‘’Apologija tubo folka’’. Voditeljka, koja podvrgnuta mnogim plastičnim operacijama više nije u stanju da ima mimiku lica, s jedne strane podražava izgled turbo folk zvezde, dok s druge, citira Bodrijara (Jean Baudrillard). U ovom radu, 2008. godine, naučnici iz CERN-a su greškom stvorili crnu rupu kroz koju je Zemlja prošla i pojavila se u paralelnom univerzumu, pored planete skoro identične našoj, s tom razlikom što su se neki istorijstorijski događaji odvijali drugačije. Kod njih nije bilo rata u Jugoslaviji pa samim tim ni turbo folka. Naša Zemlja ostala je bez živih bića, samo sa artefaktima kao ostacima nestale civilizacije. U pokušaju da rekonstruišu istorijski i kulturni razvoj, bića sa druge planete donose pogrešan zaključak da turbo folk, kao značajan kulturni fenomen, predstavlja vrhunac postmodernističke umetnosti.
Rad je istovremeno aluzija na vrednovanje kulturnog nasleđa, normi, donošenja sudova, kao i na širenje određenih informacija i stanovišta u javnosti. Neosporni uticaj turbo folka na čitave generacije odrastale 90-ih godina prošlog veka u Srbiji, čak i one koji su svoj identitet gradile kontrirajući mu, vidljiv je i prepoznatljiv, kako na vizuelnom, odnosno estetskom planu, tako i na političkom, tj. nacionalnom: turbo folk je imao eksluzivno pravo na pojavljivanje u medijima dok je sve ostalo bilo potisnuto na margine.
Ovaj projekat nije samo lična priča, on je globalan kao i lokalan, „glokalan“. Kako su stvari mnogo drastičnije i transparentnije u totalitarnim režimima, tako i turbo folk odražava stanje stvari na jednom širem aspektu. Ovaj narativ naglašava, kako priču u kojoj moćnici kreiraju kulturne paradigme, tako i reflektovanje slike zapadne imperije u iskrivljenom ogledalu. Turbo folk, kao ogoljena forma kapitalističkog društva, ujedno je i njegov mutirani produkt.
