Izjava umetnika

Moje stvaralašto je raznoliko u pogledu medija i većinom se bazira na slici, crtežu i videu. Iako je stilski nadrealna forma prisutna, radovi su konceptualni i angažovani. Moj razvojni put išao je od istraživanja sopstvenog identiteta, polnog i rodnog, tela, seksualnosti i unutrašnjih strahova, nastavljajući ka radovima koji tretiraju globalne probleme.

Izražavanje kroz različite medije bilo je deo eksperimentalnog procesa, sa počecima na fakultetu u Beogradu i kasnije u Londonu. Potreba za izlaskom iz akademskih okvira i slobodom izraza, vodila je upravo ka tome da sam u određenim medijima neku ideju mogla bolje da sprovedem, često ih kombinujući različite i u okviru jednog projekta.

Radovi su uvek inspirisani ličnim, često vuku korene iz snova ili događaja u mom privatnom životu; potaknuti su onim što me dotiče, direknto ili indirektno, čak i kada govorim o problemima na širem društvenom planu. Oni su takođe miks svega sa čim se susrećem: mitologijom, književnošću, savremenom teorijom, tehnologijom, popularnom kulturom i politikom.

Hiperpotrošačko društvo proizvodi hiper količine đubreta, čije uništavanje stvara abnormalne količine toplote koja dovodi do globalnog zagrevanja i remećenja ekološke ravnoteže. Serijal crteža/kolaža ’’Lepota modifikovane prirode’’ upozorava na moguće posledice  egoističnog, nemarnog odnosa prema sebi i okolini, gde je zadovoljenje ličnih, trenutnih potreba primarno, bez razmišljanja i savesti kakve konsekvence će to imati u odnosu na sutrašnjicu. Istovremeno, svaki od radova, pored ekološke poruke koju nosi, bavi se i određenim socijanim problemom. Svaka od prikazanih životinja predstavlja određenu grupu ljudi, dok otpad, kojim su crteži kolažirani, dodatno pojašnjava problematiku.

’’Himerični trans’’ je serijal slika gde su likovi genetski modifikovane ljudske himere koje simbolično predstavljaju pojedinca koji je zlostavljan, nad kojim se eksprimentiše, koji, pod stalnim pritiskom uspeha traga za slobodom, bori se sa sopstvenim demonima ili ostaje usamljen.

Serijal slika ’’Sistemska greška’’, koristeći likove iz popularne kulture, mahom bednove, ispituje teme ’’bagujućeg’’ sistema, rasizma, klasnih podela, nasilja nad decom, problema migrantske krize, adikcije, realnosti i društvenih mreža, konzumerizma i instant ’prosvetljenja’.

Video radovi se bave različitim temama, od identiteta (u ’’Šizoidni san o telu’’,’’Anubis’’, ’’Abject’’, ’’ID’’), preko teme rata u Jugoslaviji i fenomena turbo folka (u’’Apologija turbo folka’’), preispitivanja standardnih  rodnih uloga i patrijarhata (u video radovima ’’Žena-mačka’’ i ’’Na putu za bračne vode’’), preko teme nasilja nad ženama (u ’’Idealna žena’’ i ’’Borba sa histerijom’’), kritike sistema i matrix realnosti (u ’’Politički korektan napitak slobode’’ i ’’Shutting down’’), do pitanja umetničkih prava (u ’’Umetnik u nestajanju’’).

U svom radu nemam direktnih umetničkih uzora i moje oduševljenje različitim umetnicima se kroz vreme menjalo od Maks Ernsta (Max Ernst) i Vitkina (Joel-Peter Witkin), do Sindi Šerman (Cindy Sherman) i Orlan, braće Češman (Chepman), Džejn Aleksander (Jane Alexander), Bjorn Melhusa (Bjorn Melshus), Grejson Perija (Grayson Perry), Kare Valker Refirms (Kara Walker Reaffirms) … Svoju poetiku najviše mogu da povežem sa umetnicima koji izražavaju jasne stavove i imaju snažan likovni izraz.

Kako su moji radovi narativne prirode, posmatraču uvek šalju poruku, ostavljajući istovremeno prostori za lični doživljaj. Iako mnogi od njih privlače pogled definisanim figurama i jakim kontrastima, sa izvesnom dozom dopadljivosti i humora, oni su zapravo uznemirujući, subverzivni, ponekad čak zastrašujući. Ono što im je zajedničko je bavljenje neprijatnim temama, često zanemarenim od strane šire javnosti.

Smatram da je današnji zadatak umetnosti da probudi posmatrača,  trgne ga iz učmalosti i pokrene ga emotivno, intelektualno i estetski. Kao umetnica koja stvara u 21.veku ne mogu da ostanem ravnodušna na društvena zbivanja, različite rasne, klasne ili rodne nepravde, ekploatacije ljudi i životinja, krize i ratove. Predstavljajući često svoje junake žrtvama represivnog sistema, izražavam lično negodovanje i strahove, ali i težnju za stvaranjem boljeg, pravednijeg sveta. Smatram da je uloga umetnika u društvu oduvek bitna, jer se kroz umetničku, pre nego kroz dokumentarnu formu, istina može lakše sagledati i prihvatiti. Kroz svoj rad pokušavam da ukažem na probleme, kako bi bili prepoznati i stavljeni u fokus pažnje društva, nakon čega bi moglo doći do nekih pomaka u pravcu njihovog rešavanja. Verujem da će moj rad  nadalje ići upravo u tom smeru.

EnglishSerbia