Histerija

HISTERIJA

Idealna žena, 5′ 46”, 2016

Coping with hysteria, 6′ 27”, 2017

Histerija

Projekat ‘‘Histerija’ čine crteži, dva video rada i instalacija sastavljena od dva pojasa nevinosti. Projekat se bavi temom ženske subjektivnosti, kroz socijalnu prizmu ženskog statusa, nekada i sada, kao i nasilja nad ženama kroz istoriju. U ovom kontestu, histerija, kao ženska bolest 19.veka, uzima se kao simbol sputane ženske slobode i seksualnosti. Histerične žene su često gubile vid, sluh ili sposobnost govora. Ženska žrtva je simbolično prikazana sa kapom preko glave, gde su joj oči prelepljene i usta zašivena – ona ostaje slepa, gluva i nema.

U svakoj kulturi žensko je oduvek bilo predmet zabrana, posebne pažnje i manipulacije, bez obzira na to kako je bilo integrisano u kulturu. Ovo ujedno znači da nikada nije bilo niti je moglo biti potpuno razjašnjeno. Umetnica, obzirom na svoj pol, u fokus radova postavlja ženski identitet, telesnost i seksualnost, posmatranu sa različitih aspekata: moralnog, društvenog i rodnog, koje je skoro uvek u vezi sa političkim[1], do poslednjeg, skrivenog mesta tajne – ženske seksualnosti. Izostanak, ne samo razmatranja ovog pitanja, već i samog govora o njemu, uslovljen je u potpunosti kulturom, koja je ovde pokazala svoje nasilno i sadističko lice tokom vekova „civilizacije“. Razlog za ovakvu agresiju možemo potražiti u samoj ženskoj performativnosti, načinu na koji se žena pojavljuje, predstavlja, proizvodeći time učinak – konkretno na muškarce, takav da je doživljavaju kao divlju, neobuzdanu, đavolsku, tu žensku energiju,  koja se mora zaključati.

Milica Stojaković

[1] Svaki od radova je ironična aluzija na određeni  trend savremenog sveta,  kritika koja samo pocrtava, ne osuđujući niti podržavajući fenomene koji „bodu oči“; demaskiranje je ostvareno upravo njegovim naglašavanjem – postavljanje u okvir umetničkog  rada. Utoliko su svi radovi sa ovom tematikom politički angažovani, ne gubeći od svoje estetske vrednosti, ni aktuelnosti teme.