PLASTIČNA HIRURGIJA I DRUGE BELEŠKE VREMENA

Cat-Woman, 10′ 31”, 2014

ID, 2′ 40”, 2015

“Pojedinac koji želi da po svojoj volji usmerava ili ispravlja svoju najdublju prirodu pretvara se u “zavisnog” pojedinca: što više raste zahtev za potpunom moći nad sopstvenim životom, tim više se razvijaju novi oblici podjarmljivanja pojedinaca.” Žil Lipovecki, Paradoksalna sreća, 2008.

Slike iz ovog serijala, problem identiteta tretiraju na direktan i ujedno, ironičan način. Objekti, odnosno „žrtve“ hirurških zahvata, svoja su lica i tela zamenili implantima, ukidajući na taj način kategoriju fiksniog identiteta. Anatomija već neko vreme nije sudbina; od prirodne datosti dolazi se do kiborga. Promena paradigme lepog, odnosno poželjnog i prikladnog tela nameće čitavu industriju, a time i ekonomiju estetike. Osim političke korektnosti, uskoro će se pojaviti i politička poželjnost! Idealne proporcije, određene još u staroj Grčkoj, sada su dostupne, ali, po koju cenu? Odstupanje od idealnih proporcija jeste odstupanje od savršenstva, tj. ne-savršeno ili prirodno. Baš to odstupanje je ono što čini karakter jedne osobe. Politička poželjnost upravo je beskarakternost.

Kao i serijal uljanih slika, i video rad Žena-mačka, predstavlja istog, postmodernog subjekta, istovremeno, i objekta i subjekta hirurgije, odnosno subjekta dekonstrukcije u videu. Junakinja video rada je naizgled samosvesna, emancipovana, liberalna i zadovoljna. Njen svet je drugačiji, a sloboda ostvarena. Ipak, nakon prvih kadrova, shvatamo da je i ovde reč o jednoj nesrećnoj individui koja se svim silama trudi da zadovolji socijalne norme lepote i seksualnosti, uprkos godinama koje je stižu i ograničenjima svog trošnog tela. Zbog toga, spremna je da učini sve, da ide i protiv prirode. Na njoj je sve veštačko, od zuba i kose do grudi i oka. S druge strane, muškarac, iako i sam faličan, sa protetičkom, umesto prirodne šake, to ne primećuje, jer vidi upravo ono što želi, što mu se dopada, dok prava ona ostaje skrivena iza zatvorenih vrata i vidljiva jedino za refleks u ogledalu. Skidajući jednu po jednu masku, žena na kraju nestaje.

Video rad ID, bavi se paradoksalnošću našeg društva kontrole gde je odobreno, a vrlo često i poželjno, menjati svoj izgled, što daje samo privid slobode, dok nam je, sa druge strane, onemogućen razvoj mnogih potencijala. To isto društvo nas skenira, nadzire, ugrađuje nam čipove, ograničava kretanje i delovanje, pokušavajući, na sve načine da nas zadrži unutar izuzetno rigidnog modusa življenja.