Fluidni identiteti

Snovi su ono kroz šta naša podsvest, naše nesveno „govori“, oni su fantazija koja svoj genesis vuče iz ličnog – odrastanja, realnih događaja, proživljenih iskustava, strahova, frustracija, radosti i ljutnje, iz neprestanog nemira i zbunjujućeg pitanja: Ko sam to JA? Šta je to što određuje moj jedinstveni identitet? Da li ono ima veze sa sexualnošću, polom i rodom, sa vaspitanjem i društvenim normama; da li postoje fiksni, jednom zauvek uspostavljeni identiteti ili se oni menjaju? Da li su ideniteti fluidni?

“Fashion changing identity”, rani video rad iz 2004. godine postavlja okvir za razmatranje ovog složenog pitanja. Koliko različitih uloga igramo u samo jednom periodu svog života i da li su neke od njih međusobno suprotstavljene ili pak učestvuju, kao delovi homogene slagalice, u celini predstave koju osoba o sebi ima? U fokusu ovog rada je performativnost, način na koji sebe prezentujemo i kojim u svetu, sa drugima, učestvujemo.

Izmešani rodovi, nedefinisani identiteti, ono izvitopereno, čudno i ne-normalno, jesu odredbe grotesknog para, Žozefine i Lili, koji ruši ’osnovnu ćeliju društva’, cepajuci na komade samu heteroseksualnu matricu. Tako se ponovo postavlja pitanje roda, a sa njim i ludila. Žozefina i Lili su otelovljenje čistog ludila, prema Fukou otrovanog stanja budnosti. One su delirijum koji realnost čini nadrealnom. Lekar, kao reprezent ’zdravog’ društva i kao ’sveštenik’ koji vrši preobraćenje, jedini može svoju moć da suprotstavi bolesti. Da li se pak od čistog ludila može ozdraviti? Azilske metode elektrošokova, lobotomije, brisanja svake opasne misli, ubijanja želje koja nije propisana i koja remeti strogo utvrđen poredak, jedini su načini da se ludilo stavi pod kontrolu. Ipak, ova vrsta iščašenosti koja funkcioniše paralelno sa realnim, teško da može imati sa njim dodirnih tačaka. Prejak intenzitet ludila nužno je ukinuti, u nemogućnosti da se sa njim izadje na kraj. Ali, ono ne nestaje, već samo menja svoj oblik; da bi opstalo, mora da se prilagodi realnom, skrije unutar forme koja posreduje između stvarnosti i fantazije, života i smrti. Simbolički prikaz tog mesta susreta, prikazan je u liku Anubisa, čudovišta, monstruma, “bezimene karte” ljudskog kostura.

Anubis’mummification, 6′ 45”, 2009

Schizoid dream of a body, 5′ 25”, 2006

Fashion changing identity, 3′ 25”, 2004