Vrt uživanja ili prokleta avlija
Transformacija anahate
Izložba pod nazivom Transformacija anahate je nastavak projekta Vrt uživanja ili prokleta avlija predstavljenog u KC Gradu 2023. Izložba je specifična po tome što ima dva dela: prvi deo se otvara 3. septembra i traje do 16. kada počinje drugi deo koji ostaje u prostoru do kraja meseca.
Ovaj projekat, sa jedne strane, predstavlja kritički osvrt na ekološke i socijalne posledice sve masovnije hiperproizvodnje/potrošnje koja globalno utiče, kako na izgled i stanje same planete, tako i na međuljudske odnose. Sa druge strane, on problematizuje različita društvena pitanja suočavajući nas sa ozbiljnim izazovima današnjice koji deluju sve teže rešivi. Centralni narativ koji se pojavljuje na serijalima slika Jane Stojaković, prisutan je i ovde kroz AI animacije. Nepravda klasnih razlika prenesena je na postčovečanstvo genetički ukršteno sa životinjama prema ekonomskom statusu: najsiromašniji su ljudi-bubašvabe, srednja klasa ljudi-pacovi, dok elitu čine ljudi-divlje svinje. Animacija Opstanak simbolično oslikava svirepost postljudskih klasnih odnosa dok pitanje ekologije ostaje zajednički imenitelj.
U ovoj postavci, slično kao u prethodnom projektu, zagađena, neplodna zemlja, predstavljena je otpadom, ali se on, ovog puta proširuje i na zidove galerijskog prostora poprimajući organski karakter- može se reći da količina otpada nekontrolisano raste, postajući skoro entitet za sebe. Bodljikavom žicom i električnom ogradom omeđeni „vrt“ sa kukuruzom, pšenicom i sojom, kao simbolima hrane na kontinentima/silama Amerike, Evrope i Azije, govori u prilog socijalnim podelama i borbama za teritorije i za sve dragocenije i sve manje dostupne resurse, o čemu svedoče i trenutni ratovi (Ukrajina, Gaza). Dok nadzorna kamera snima zaštićenu zonu, posetioci se mogu staviti u ulogu onih sa druge strane „vrta“ kojima preti električni udar ukoliko se približe ogradi ili pak stražara koji na ekranu prate i čuvaju tuđe posede. U animaciji policajca, čoveka-pacova, može se čitati problem represivnog aparata nastalog u sprezi države i kapitalista, i podcrtavanje klasnih razlika ali se neumitno kao tema nameće glad, bilo kao posledica siromaštva, rata ili klimatske katastrofe.
Rad upućuje na neizbežnu međuzavisnost klasa, kao i mogućnost da se „stvari drugačije postave“. Upravo drugi deo, odnosno nastavak izložbe, pruža varijantu potencijalnog razrešenja. Sam naslov upućuje na promenu koja može da nastane jedino transformacijom srčane čakre – anahate, tačnije, postizanjem empatije koja mora biti toliko različita od današnjeg stanja da je možemo okarakterisati kao „vanzemaljsku“.
Vrt uživanja ili prokleta avlija
Ime projekta ‘’Vrt uživanja ili prokleta avlija’’ je spoj naslova dva poznata umetnička dela, iz različitih umetničkih oblasti. Slika ‘’Vrt uživanja’’ je deo čuvenog triptiha Hijeronimusa Boša (Hieronymus Bosch) koja predstavlja raj, dok roman ‘’Prokleta avlija’’ Ive Andrića dočarava izolovanost i ograničenja života u zatvoru.
Ovaj projekat je prikaz jedne distopije ka kojoj svet već hrli, suočavajući se sa prvim znacima klimatskih promena, dok u vrlo bliskoj budućnosti katastrofalne posledice tek očekuju čovečanstvo.
Zagađena, neplodna zemlja, predstavljena je otpadom – ostacima ljudske civilizacije, koja kroz neprestanu hiper-proizvodnju i potrošnju i neumereno ekploatisanje prirodnih kapaciteta, umrtvljuje sve pred sobom. Pšenica je, prema Juval Noa Harariju (“Sapiens- kratka istorija ljudskog roda”, Biblioner Beograd 2014, str.73-74), jedna od najuspelijih biljaka u čitavoj istoriji. Njeno uzgajanje je započelo pre 10.000 godina i danas je, u velikoj meri, osnova ljudske ishrane. Ograđena električnom ogradom i sa nadzornom kamerom, upućuje na nove društvene podele i borbe oko preostalih, strogo čuvanih resursa i teritorija adekvatnih za život. Prema Slavoju Žižeku („O nasilju“,Ljevak, Zagreb, svibanj 2008. str. 29), oni koji su suštinski odgovorni za stvaranje devastiranog i zagađenog sveta, beže od svega lošeg što su napravili, živeći u ograđenim zajednicama, hraneći se organskim proizvodima i provodeći odmore u rezervatima prirode.
Audio momenat – frekvencija Zemlje (OM), na ovoj izložbi naglašava poslednju fazu hiperpotrošačkog društva – gde se nagomilani problemi zagađenja i istrošenih resursa ne rešavaju, već se fokus pomera na kupovinu proizvoda koji obećavaju dostizanje ultimativnog cilja zdravlja, mladosti i lepote. Time se začarani krug potrošnje samo nastavlja i hrani zadovoljavanjem novih, često izmišljenih, potreba.
