ensr

Izjava umetnika


U okviru mog rada nekoliko tema je prisutno, bilo da su one izražene u formi videa, fotografije, slike, crteža ili instalacije.

Opsednutost lutkama je pokrenula niz pitanja koja se odnose na telo, seksualnost, identitet, njegovu fluidnost, polne i rodne uloge; pitanje društvenog statusa s jedne i stila, s druge strane(Glamurous prosthesis). Lutkama su ubrzo pridodate maske, veštački delovi ljudskog tela, proteze (Josephine & Lily). U tim radovima postoji jedna subverzivna nota koja razbija krute okvire identiteta remeteći norme I društveni poredak. Maske zatim bivaju zamenjene perikama, scenskom šminkom, kostimima koji kreiraju nove likove vampira, kiborga, Marije Antoanete. Ona je simbol prekomernosti, kako rokokoa tako i postkonzumerističkog društva 21.veka. Telesni dodaci u narednim radovima oživljavaju ili su bar korak bliže „realnom“. Plastika postaje krvavo, životinjsko meso ili istrgani unutrašnji organi, kosti. Ipak, ta realnost materije vodi u okultno, u magijske rituale koji prkose racionalnom. Mistika i magija su vrsta revolta protiv institucija moći i dominantnog političkog režima. Prema rečima Mirče Ilijade, pisci i umetnici 19. I 20.veka, sledbenici avangardnog pokreta „koristili su okultizam kao jako oružje u borbi protiv građanskog poretka i njegove ideologoje“ (1983., str.80). Oni su odbacili etiku i estetiku, tačnije, judeo-hrišćasnke vrednosti i klasične i renesansne ideale. Okrenuli su se praiskonskom, istražujući najstarije umetnosti i filozofije, alhemiju i nesvesno. Lepljivo meso i prevrnuta utroba, kroz temu „abjekta“ se ponovo vraćaju na problematiku identiteta. Ovde se preispituje konflikt između osećaja ugodnosti bez identiteta, s jedne strane, a sa druge, preuzimanja odgovrnosti, prihvatanja socijalnog poretka, zakona i normi. Lični osećaj društvenog pritiska, nametanja pravila i egzistiranja u sistemu, ispoljeno je i u radu „Anubisova mumifikacija“. Tu proteze prerastaju u bolnice, bolnice u azile, ovi u institucije moći, koje određuju stepen „zdravog“ društva. Prema Delezu i Gatariju, kapitalizam proizvodi želju i prouzrokuje šizofreniju. Ovo ekstremno mentalno stanje, psihoza, ko-egzistira sa kapitalističkim sistemom i održavano je njime kao stanje „normalnosti“. Zapravo, šizofrenija, kao dispezija ličnosti, je vrsta katarze i oslobađanja od represije.

Uloga žene, kao večito one druge, marginalizovane, unutar porodice i šire društvene zajednice, pojavljuje se kao tema na mojim fotografijama, slikama i u video radovima. Patrijarhalni model koji odredjuje ženin položaj, limitira njenu slobodu, takođe joj dodeljuje uloge domaćice ili seksualnog objekta (S&M housewife, Road to marriage). Kroz istoriju, žena je bila žrtva u muško-ženskom odnosu, dok danas, pod prividom ostvarenih prava i dalje ostaje objekat koji se modeluje ne bi li zadovoljio muški pogled. Ona postaje žrtva plastične hirurgije, anoreksije ili neke druge duševne i telesne torture ( Cat-Woman).

Odrastanje u jednom totalitarnom režimu, još odavno je dalo podsticaja mojim radovima da se razvijaju u pravcu angažovane umetnosti (Turbo Folk apologia). Pa ipak, oni nisu direktno uključeni u politiku i ne bave se konkretnim događajima, već na manje ili više posredan način, govore o aktuelnim političkim zbivanjima na opštem planu.

Kako po narativu, tako i po estetici, moj se rad ne može svrstati ni u jedan strogo određen „izam“. On predstavlja simbiozu frustracija, fantazama i ličnih želja unutar forme angažovane umetnosti. Uz čest prizvuk humora ili ironije, on je neka vrsta posmodernističkog eklektičnog „arta“ koji se bavi problematikom socijalnog okruženja kao i dubinama nesvesnog.