Veštački/umetnički život

Künst lerich/lich Leben

Projekat čine serijal fotografija Glamurozne proteze i instalacija Veštački/umetnički život po kojoj je ovaj projekat i dobio naziv.

Instalacija prikazuje porodicu lutaka koja stoji nepomična, u staklenoj kocki, u plastičnim kesama prikačenim na bocu sa kiseonikom, dok se izvan kocke "odigrava život" ove porodice. Ljudi-lutke imaju svoje pasoše i lične karte koje im daju identitete, kao i foto album koji beleži kretanja njihovih veštačkih života.

Telo koje se dorađuje, ulepšava, menja, glamurizuje; savršeno, ne-prirodno telo jeste telo lutke. Veštački/umetnički život je život sa ljudima-lutkama. Ko su oni, zapravo?

Objektiv otkriva tajnu lutke, tajnu ljudi koji su nalik lutkama i čija je jedina tajna u tome što ne znaju kako žive.

Serijal fotografija predstavlja "Mondensku rasu" koja nije više čak ni glamurozna, prevejana, introspektivna, "prikopčana i parfimisana sobom"; ova nova rasa ljudi-lutki ne poseduje ni sliku ni svest o sebi – što je razlog njene fotogeničnosti. Jer, objekti su od samog početka oslobođeni psihologije i introspekcije čime zadržavaju svu zavodljivost pred objektivom.

Ljudska se telesnost još uvek posmatra kao seksualizovana, no, telo je postalo mesto programiranja i mašinskog povezivanja svih procesa. Više ne možemo govoriti o estetici (kao ni politici, ekonomiji, seksualnosti), bez dodavanja jednog prefiksa – trans. Trensestetsko odlikuje u prvom redu mešanje i konfuzija žanrova, a paradoksalnost čitave situacije očituje se kroz nametanje zakona koji ovo mešanje podržava. Kada je sve estetsko, lepo i ružno ne postoje i umetnost nestaje. Samoukidanje umetnosti odigrava se u opštoj estetizaciji svakodnevnog života, čistom kruženju slika, u "estetici banalnosti". Lutke imaju svoj izlog, svoju kocku, neuhvatljivu u potpunosti ljudskom pogledu koji uporno traga za umetničkim, tu, negde, iza stakla ... Umetničko? Iščezava u izmaglici dimne zavese.

Milica Stojaković