O Krivici, Odgovornosti i Plastičnoj hirurgiji

"Važno je da u svetu ne bude nepravde; trpljenje nepravde i činjenje nepravde su jednako loši. Nije važno ko trpi; tvoja je dužnost da nepravdu sprečiš."" – Sokrat, "Kolektivna odgovornost", Hana Arent

U središtu razmatranja ljudskog ponašanja sa stanovišta morala, nalazi se čovekovo Ja; u središtu političkog razmatranja nalazi se svet. "Kolektivna odgovornost", Hana Arent

...Jedna stvar je izgleda jasna: pretpostavka da živim zajedno ne samo sa drugima već i sa samom sobom, i da to zajedništvo sa samom sobom u neku ruku ima prednost nad svim drugim. "Kolektivna odgovornost", Hana Arent

...Ako bih – bilo iz pukog konformizma, bilo zato što mi je to jedina šansa za otpor koji će na kraju biti uspešan – učinila ono što se od mene sada traži kao cena učestvovanja, ja više ne bih mogla da živim sa sobom. Moj život za mene više ne bi imao vrednost. Stoga ću sada radije trpeti nepravdu, čak platiti i cenu smrtne kazne u slučaju da sam pod prisilom da učestvujem, nego što ću učiniti nepravdu i onda biti primorana da živim zajedno sa takvim zločincem. "Kolektivna odgovornost", Hana Arent

U tom smislu, ne-učesnici u javnom životu pod diktaturom jesu oni koji su odbili da je podrže kloneći se onih mesta "odgovornosti" na kojima se, pod imenom poslušnosti, zapravo traži podrška. "Lična odgovornost pod diktaturom", Hana Arent

Nažalost, izgleda da je usloviti ljudsko ponašanje i ljude naterati da se vladaju na najneočekivaniji i najužasniji način mnogo lakše nego bilo koga ubediti da nešto nauči iz iskustva, to jest, da počne da misli i sudi umesto da primenjuje kategorije i formule koje su duboko ukorenjene u našem duhu, ali čija je iskustvena osnova odavno zaboravljena i čija uverljivost leži u njihovoj intelektualnoj doslednosti a ne u tome što odgovaraju stvarnim događajima. "Lična odgovornost pod diktaturom", Hannah Arendt