Na putu za bračne vode

Žena je bila i ostaje nerešiva zagonetka, misterija koja uliva strah mnogim pripadnicima “jačeg” pola. Patrijarhalni model, iako deklarativno osuđivan i medijski diskreditovan, zapravo je, direktno ili indirektno, dominantni okvir unutar koga funkcioniše prosečna porodica, naročito na ovim prostorima. Takav odnos uslovljen je dugom tradicijom i normama koje sputavaju žensku slobodu pod najrazličitijim izgovorima.

Na putu za bračne vode ukazuje na, još uvek snažno prisutan, a u nekim delovima sveta i zakonom podržan, patrijarhat, kao sistem polnog ugnjetavanja. Takođe, patrijarhat je i odraz političkog sistema, koji je u našim društvima našao koren u određenoj teologiji. Zavisno od toga u kojoj je meri ta teologija bivala autoritativnija ili tolerantnija, patrijarhat je pokazivao, u toku istorije, različita lica, od onog najgoreg do podnošljivog. Muškarci koji su se u početku zalagali za rušenje ovakvog političkog sistema, zaustavljali bi se ispred praga seksa, jer iako je većina njih i nastojala da se oslobodi političkog patrijarhata, po svaku cenu želela je da zadrži onaj porodični.

Ovaj nemi, eksperimentalni film, na duhovit i parodičan način govori o tradicionalnom odnosu muškarca i žene, nasuprot savremenom. U okviru sredine u kojoj živi, gde vlada pravoslavni patrijarhalni model a crkva igra važnu ulogu, mladi par koji želi da se venča, odlazi kod sveštenika po savet o bračnom životu. Sveštenikova priča je vrlo slikovita i prikazuje model tradicionalnog, poželjnog načina ponašanja, izgleda, i uopšte, svih radnji koje prate izbor i prosidbu buduće neveste, počevši od provodadžisanja, a završivši bračnim životom, gde je muž glava porodice a žena poslušna domaćica. Nakon tih uznemirujucih slika budućeg zajednickog života, par rešava da odbaci takvo nasleđe i sklopi zajednicu u balonu, ni na nebu, ni na zemlji, gde ne vladaju ni božji, ni običajni zakoni.