Metafora ogledala kao duha mudraca

Kada ćemo dostići tu čistotu duha o kojoj govore istočnjaci, tu mudrost i čvrstinu sopstvenog bića, da ne pokleknemo pred iskušenjima, da nas spoljašnji svet ni za trenutak ne privuče, već da se ogleda a da nikada ne prione uz naš duh. Put izbavljenja iz prljavštine, leljnosti, razvrata u kome se bacakamo kao vazduhom napumpane sex-lutke misleći da živimo "punim plućima", zapravo ni najmanje nije lak, ako uopšte i želimo da se izvučemo odatle. Možda treba ipak poslušati te visprene istočnjake, izolovati se, stvoriti sopstveni simulakrum, sakriti se iza šestougaonog otvora u vrtu i dodatno, sigurnosti radi, staviti pozorišnu šminku na lice. A sledeći korak je već bliži ogledalu.

Jana Stojaković