Kiborg

"Sa kasnim dvadesetim vekom, u naše vreme, mitsko vreme, postali smo himere, teoretizovani I fabrikovani hibridi mašine I organizma; ukrtako, postali smo kiborzi."
(D. Haraway, "Manifest za Kiborge: Nauka, Tehnologija, i Socijalistički-Feminizam krajem dvadesetog veka", 1985)

U svetu veštačke inteligencije, simulakruma, informacionih sistema I datasfera, naša tela su se transformisala. Postala su artificielna, neživa; u njih su ubačeni plastični i silikonski implanti, ugradjeni su im čipovi. Granice između onog fizičkog i nefizičkog, prirodnog i artificijelnog, čoveka i mašine, zauvek su izbrisane. Pretvorili smo se u kiborge – vampire gladne informacija, koji se, protiv digitalnih I organskih virusa, bore za moć – znanje.

Kiborg, kao spoj mašine i organizma predstavlja nagomilavanje informacija i telesnih dodataka. Tela se produžuju mašinama-elektronskim protezama koje ubrzavaju i menjaju misaone, perceptivne, emocionalne i sexualne doživljaje. Naša tela teže besmrtnosti i stalnom usavršavanju. Želi se savrseno telo ali ono time prestaje da bude ljudsko, tačnije, da bude telo. Ono takodje podriva institucije moći - torture, poreknuto je i više ne može biti objekat mučenja ali ni objekat seksualne požude. Ostaje samo informacija; tela postaju objekti znanja.

Jana Stojaković