Ilizarov fixator

Ovo je lična priča o nemoći da se probiju granice sopstvenog bića, kodeksi ponašanja, norme, konvencije, ucrtane putanje "napretka", granice koje određuju "estetiku dobrog ukusa". Ovo je priča o ljubavi i bujanju tela, o žudnji koja biva unakažena i kažnjena jer žudi prejako, neumereno, probijajući i sevajući kroz sve useke i brane koje socijus čine tako moćnim. Ali, ovo je i priča o mazohizmu čija opijajuća veličanstvenost leži upravo u tome da jedini pruža istinsku mogućnost slobode koja se, paradoksalno, ostvaruje kao slobodna tek u umetnosti. Ilizarovi fiksatori nas pritiskaju i probadaju na svakom koraku, pri svakom udisaju i kretnji, samo što odavno prihvatamo nametnuta nam pomagala kao one "stvari koje nam olakšavaju život".

Milica Stojaković
iz kataloga sa izložbe "Nelagodnost u prostoru"