ID

ID, oznaka lične karte sa imenom, ličnim identifikacionim brojem, datumom i mestom rođenja, simbol je sputanosti kojom smo „žigosani“ i obeleženi radi lakše kontrole. Određuje nas klasa, rasa, pol, rod, etnička ili religijska pripadnost; igramo društvene uloge u kojima često ostajemo do kraja života. Međutim, čovekov identitet nije fiksna već fluidna kategorija, u procesu konstantne transformacije na fizičkom, psihičkom, socijalnom i intelektualnom planu, modelovan ličnim ili pak nametnutim izborima.

Ram samog rada je koža, kao što i ljudska koža čini granicu tela. Ruke koje je ušivaju i zašivaju, predstavljaju ruke estetskog hirurga ili krojača koji šije i prekraja naša tela. Živeći u vremenu kada je anatomija prestala da nekoga određuje, možemo da menjamo spoljašnje karakteristike, čak i pol. Jedino što ostaje nepromenjljivo, za sada, je pogled. Pa ipak, čini se da su takve promene rezervisane za one „liberalnije“ zemlje zapada, gde je telo, naročito žensko, seksualizovano i tretirano kao roba, a na Istoku, ono biva sakriveno, dok jedino oči ostaju vidljive. Oči, odnosno pogled koji je jedinstven za svako ljudsko biće, jeste centralni motiv rada.

Lica se smenjuju su na beloj pozadini, kao na fotografijama za ličnu kartu dok je iza toga podloga sa šarama koje podsećaju na stranicu pasoša. Dezen prikazuje lance DNK, sastavljene od umnoženog grckog slova Ψ (psi) koje je oznaka za psihu - celokupnost ljudskog uma, njegovu svest i podsvest, a originalno značenje je: život, udah, duh, sopstvo. Taj ornament govori da je savremeni čovek kontrolisan kako fizički tako i psihički.

Ovaj rad se bavi paradoksalnošću našeg društva kontrole gde je odobreno, a vrlo često i poželjno, menjati svoj izgled, što daje samo privid slobode, dok nam je, sa druge strane, onemogućen razvoj mnogih potencijala. To isto društvo nas skenira, nadzire, ugrađuje nam čipove, ograničava kretanje i delovanje i, na sve moguće načine, pokušava da nas zadrži unutar izuzetno rigidnog modus vivendi.