Alexis

Parodičnost Endi Vorholove performativnosti sažima u sebi čitavu dotašnju i potonju kapitalističku ideologiju, anticipirajući beskonačnu proliferaciju želje. Čitav njegov život predstavljao je veliki umetnički performans dok u svojoj Fabrici, Vorhol Izvlači iz velegradskog podzemlja i mraka, opskurne likove koji dobijaju mogućnost da budu na sceni, da postanu zvezde.

Multiplicirana Alexis u ovom radu pojavljuje se kao link izmedju priče o telu i kapitalističokg društva. Alexis nije ni žena ni muškarac, ni homosekualac niti transvestit. Pol ovog bića je toliko nedefinisan da ne postoji rod kojim bi ono moglo biti obuhvaćeno. Ono je produkt, umnožen i prikazan u stilu Pop Arta; to je telo koje je prodato, isprostituisano i iskonzumirano. Kapitalističko društvo koje između ostalog proizvodi i reprodukuje i same fome seksualnosti, u isto vreme ovakvo telo proglašava pervertiranim i sve ono queer postaje hospitalizovano. Alexis je personifikacija transvestita, prostitutke, holivudske zvevde, sex simbola, gusenice iz Kerolove "Alise u Zemlji čuda" ili samo jedan postmoderni, eklektični proizvod.

Jana Stojaković