ensr

Sadizam u toplom domu

Izložba povodom 16 dana aktivizma u borbi protiv nasilja nad ženama 25.11. – 3.12.2014. Biblioteka Branko Miljković Bul. kralja Aleksandra 298

Činjenica, da je ženski rod, hiljadama godina, u svim delovima sveta, na različite načine bio omalovažavan, ugnjetavan i izrabljivan, osim svesti o položaju žene u društvu, tokom vekova, ne menja bitno njenu poziciju, sve do trenutka kada sama žena rešava da „stvar preuzme u svoje ruke“ i bar uzdrma, ukoliko ne uspe da sruši, predstavu o muškoj superiornosti, kao univerzalnom zakonu kulture.
Iako, u svojoj suštini, oba pola poseduju i karakteristike onog drugog, tj. u isti mah su i aktivna i pasivna, agresivna i poslušna, muževna i ženstvena, kroz istoriju, žene su, popuštajući, ili pak, bivajući naterane na popuštanje u svojoj moći, postale svedoci dobijanja odgovornosti primerenih svojim zadacima. Nasuprot tome, muškarci su mogli da prepuste slobodnoj volji svoje agresivne, dominirajuće i aktivne porive; toliko i do te mere da su prekršili ugovor o savezništvu sa sebi sličnim ženskim rodom.
Nije, dakle, začuđujuće što su žene jednog dana odlučile da muškarce podsete na zajedničku pripadnost čovečanstvu. Ophrvane pasivnošću, zamorene sopstvenom pokornošću, zatvorene u svoj status inferiornosti, žene su uvidele da bi potiskivanje jednog dobrog dela njihovih želja i ambicija moglo konačno da prestane. Ovo sticanje svesti kod zapadnjačkih žena, označilo je početak jednog novog rata koji je trajao vekovima, a rane koje je proizveo, još uvek nisu zaceljene.
Nažalost, još uvek smo svedoci surovosti i nasilja koje žene podnose, od svojih supružnika ili partnera, mnogo češće nego od nepoznatih muškaraca, iako i to nije isključeno. Seksualno nasilje nije samo privatna (lična) stvar žene. Ono je oduvek služilo kao sredstvo kontrole žena, čime je održavan društveni poredak zasnovan na neravnoteži moći između polova, privilegijama i dominaciji muškaraca. Seksualno nasilje je opšti naziv za brojne oblike seksualnog ponašanja za koje je karakteristično da se odvijaju bez pristanka, odnosno iznuđeni su primenom sile i/ili pretnje.
Žena je bila i ostaje nerešiva zagonetka, misterija koja uliva strah mnogim pripadnicima “jačeg” pola. Patrijarhalni model, iako deklarativno osuđivan i medijski „prokažen“, zapravo je, direktno ili indirektno, dominantni okvir unutar koga funkcioniše prosečna porodica, naročito na ovim prostorima. Takav odnos uslovljen je dugom tradicijom i normama koje sputavaju žensku slobodu pod najrazličitijim izgovorima.
Radovi Jane Stojaković, koji su, bilo da je reč o slikama, crtežima, video radovima, fotografijama ili instalacijama, usmereni na savremenog subjekta, identitet i kritiku društva, nezaobilazno tretiraju i problem (ženskog) tela, lepote i seksualnosti. Izložba pod nazivom „Sadizam u toplom domu“, koja obuhvata serijal fotografija S&M domaćica, eksperimentalni film Na putu za bračne vode i instalaciju Božje slovo, ukazuje na, još uvek snažno prisutan i, u nekim delovima sveta, zakonom podržan, patrijarhat, kao sistem polnog ugnjetavanja. Takođe, on je i odraz političkog sistema, koji je, u našim društvima, našao koren u određenoj teologiji. Zavisno od toga u kojoj je meri ta teologija bivala autoritativnija ili tolerantnija, poštujući ili ne pojedinca, patrijarhat je pokazivao, u toku istorije, različita lica, idući od onog najgoreg do podnošljivog. Muškarci koji su se u početku zalagali za rušenje ovakvog političkog sistema, zaustavljali bi se ispred praga seksa, jer, iako je većina njih i nastojala da se oslobodi političkog patrijarhata, po svaku cenu želela je da zadrži onaj porodični.
Junakinja fotografija je mlada žena, zavodljivog izgleda, koja, u kostimu francuske sobarice, obavlja kućne poslove. Pažljiviji pogled otkriva tragove udaraca, modrice, podlive i druge znake vidljivog nasilja, neuspešno prekrivene slojevima šminke. Reč je o sistematskom i dugotrajnom nasilju koje, na kraju, odluči da prekine, na jedini mogući način – ubistvom nasilnika.
Eksperimentalni film, Na putu za bračne vode, na duhovit i parodičan način prikazuje model tradicionalnog, poželjnog načina ponašanja, izgleda, uopšte svih radnji koje prate izbor i prosidbu buduće neveste. U okviru pravoslavnog patrijarhalnog modela, crkva igra izuzetno važnu ulogu, pa mladi par odlazi kod sveštenika po savet, nakon čega, u svojim glavama stvaraju prilično uznemirujuću sliku budućeg života, te rešavaju da zajednicu sklope u balonu, ni na nebu, ni na zemlji, gde ne vladaju ni božji, ni običajni zakoni.
Milica Stojaković

 

separator separator